Traži u:
Napredno pretraživanje

PRETHODNO IZDANJE

volumen 30, broj 1 2016, Stranice 1-154
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
OTVORI IZDANJE

PRETHODNO IZDANJE

volumen 30, broj 2 2016, Stranice 157-314
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
OTVORI IZDANJE

PRETHODNO IZDANJE

volumen 31, broj 1 2017, Stranice 1-120
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
OTVORI IZDANJE

PRETHODNO IZDANJE

volumen 31, broj 2 2017, Stranice 121-296
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
OTVORI IZDANJE

PRETHODNO IZDANJE

volumen 32, broj 1 2018, Stranice 1-178
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
OTVORI IZDANJE

PRETHODNO IZDANJE

volumen 32, broj 2 2018, Stranice 179-310
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
OTVORI IZDANJE

PRETHODNO IZDANJE

volumen 33, broj 1 2019, Stranice 3-183
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
OTVORI IZDANJE

PRETHODNO IZDANJE

volumen 33, broj 2 2019, Stranice 187-344
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
OTVORI IZDANJE

PRETHODNO IZDANJE

volumen 34, broj 1 2020, Stranice 1-200
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
OTVORI IZDANJE

NAJNOVIJE IZDANJE

volumen 34, broj 2 2020, Stranice 201-412
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
OTVORI IZDANJE
< Natrag na izdanje

Stanislav Matačić, Sanja Borovečki-Jakovljev
Stranice: 20-40

Sažetak

Ključna riječ za razumijevanje takozvanih funkcionalnih, psihogenih odnosno neurotskih poremećaja jest histerija. Taj drevni medicinski pojam čiji se prvi tragovi pronalaze još u starom Egiptu, a koji kao dijagnoza postoji od 17. stoljeća u medicinskoj nozologiji, u modernoj je medicini preimenovan, počev od 1952. i DSM-1, a posebice revolucionarnog DSM-3 iz 1980., u mnoštvo naizgled nepovezanih novih sindromskih dijagnoza raspoređenih u razne dijagnostičke kategorije što nazivamo „razbijanjem histerije“ kao okvira za razumijevanje neurotske patnje. Kao psihoanalitičari i psihijatri psihodinamičari držimo da je time nauštrb medicinskoj psihoterapiji otvoren put prema tvorbi beskrajnih bihevioralnih sindroma, takozvanih poremećaja, bez psihogene etiologije. Psihoanaliza je i nastala kao psihoterapija histerije i razumjela ju je kao nitko dotad, a ni poslije. Daleko od toga da je psihoanaliza odgovorila na sva pitanja povezana sa zagonetkom imena „histerija“, a vjerujemo da će nam nove odgovore pružiti neuroznanost i neuropsihoanaliza. Nadalje, držimo da je zadaća psihoanalitičara da održava histeriju „na životu“ u medicinskim disciplinama koje su je se prelako odrekle i da trebamo biti u stalnom konstruktivnom dijalogu s njom, jer ona kao takozvana protejska bolest u svakom novom dobu mijenja kliničke slike, te da i dalje psihoterapijski liječimo histerike neovisno o dijagnozama i ideologijama pod kojima se skrivaju. Histerija nije, unatoč referenci na maternicu u nazivu, „ženska bolest“ nego je zastupljena u oba spola, a posebice i u pomodnim mnogobrojnim „rodovima“. U članku ćemo raspravljati o povijesti te bolesti, njezinu mjestu u suvremenim psihijatrijskim klasifikacijama te o suvremenom psihoanalitičkom pogledu na nju.

RECENTNA IZDANJA

Sva izdanja >
volumen 34, broj 2 2020, Stranice 201-412
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
volumen 34, broj 1 2020, Stranice 1-200
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI
volumen 33, broj 2 2019, Stranice 187-344
UDK 615.851
ISSN 0350-3186
CODEN: PSIHEI

Psihoterapija

Prijava na Psihoterapija online časopis



Forgot password?

NOVI KORISNIK >